04.01.2018.

Јер тако је и у Европској унији

Реченица из наслова је постала дежурни алиби за све лоше и непромишљене одлуке, небулозне законе, сулуде потезе власти. Чини се да је небитно да ли ћемо икада постати део Европске уније, или то да ли ће она 2025. године постојати, да ли ће облик у коме ће постојати нама одговарати, и пре свега то да ли је већина грађана Србије уопште за улазак у ЕУ. Битно је да се потези незналица правдају. Некада је то алиби за незнање, некада за намештене тендере и богаћење оних невидљивих, а тако блиских властима.

И све је то зарад добробити грађана, јер ако је тако у Европској унији, то не може да не ваља.
Што се просвете тиче, док крупним корацима хрли ка ЕУ, на добром је путу да стигне у Танзанију.

Крајем 2017. године, анкетирани грађани су оцењивали министре, и министар просвете је једва добио прелазну оцену.

Крајем 2017. године, председница Владе је оцењивала рад министара и изјавила да је најзадовољнија радом Министарства просвете.

Грађани су оцену дали вероватно на основу личног искуства са системом образовања, као родитељи, доскорашњи ученици, баке и деке ученика. Министарка је оцену дала на основу увођења Информатике као обавезног предмета од петог разреда основне школе.

Дигитализација.
Јер тако је и у Европској унији.

Наравно, председницу Владе и министра просвете не занима постојећи извештај ОЕЦД-а који недвосмислено показује да дигитализација није донела очекиване помаке у образовању ни у једној земљи, и да се огроман новац потрошен на дигитализацију сматра промашеном инвестицијом. Не занима их ни закључак ове међународне организације да на напредак у систему образовања највише могу да утичу наставници. Наше власти једино наставнике игноришу.

Инклузија.
Јер тако је и у Европској унији.

Увођење деце са посебним потребама у редовну наставу директно је последица активности невладиног сектора и  лоби група. Као врућ кромпир ти су ученици из специјалних школа пребачени у редовне школе, наставницима који се ни један једини дан нису школовали за такав рад, без претходног оснаживања школа у смислу запошљавања већег броја специјалних педагога, психолога, логопеда и слично.
Наравно, власт није искористила искуство земаља за којима каскамо неколико деценија. То су земље које су одавно покушале да уведу инклузију и одавно од ње одустале, јер се испоставило да је са инклузијом образовање постало неквалитетније и за децу са посебним потребама, али и за остале ученике.

Нема понављања разреда.
Јер тако је и у Европској унији.

И опет смо накарадно протумачили и још накарадније реализовали идеју која и није била лоша. Прво, није тачно да нигде нема понављања. Друго, постоје решења која су између редовног наставка школовања и понављања разреда. Треће, тамо су школе оснажене за рад са таквим ученицима, кроз запошљавање већег броја стручних сарадника и другачију структуру радног времена оних наставника који раде са њима. Оснажена је и породица, па се читаво друштво озбиљно заузима за децу која се налазе у тој граничној зони и суштински им помаже да превазиђу тренутне проблеме.
Код нас се, због дрске непромишљености просветних власти и неозбиљног приступа овом проблему, све своди на поклањање двојки.


Електронски уџбеници.
Јер тако је и у Европској унији.

Каква лаж!
Не само да се није одустало од класичних папирних уџбеника, већ постоје и научне студије које доказују да се много успешније учи са папира, него са екрана. Да ли је опет у питању незнање, или прилика да неко добро заради, или неспособност да се уведе ред на тржишту уџбеника - нејасно је. Јасно је, међутим, да опет имамо тему за замајавање јавности и егзалтиране наступе на конференцијама за новинаре.
Електронски додаци уџбеницима јесу сјајна ствар. Додатни материјал за учење у електронском облику јесте сјајна ствар. Провлачење информатике кроз све предмете, понека презентација, филмић, игрица -да! Електронски уџбеници - не, никако!

Примера позивања на Европску унију и усаглашавање домаћег законодавства са европским, има још много. Паметних примера, нажалост, нема. Као да се нико не пита да ли су те измене заиста добре за нас, да ли нам помажу, да ли унапређују наш живот.

Што је још важније, упорно се баве козметичким променама, док суштински важне ствари остају недирнуте.



Шта је оно што се у Европској унији никада не би толерисало, а код нас се брижљиво гаји?

1) преобимно, неповезано, а понекад и бесмислено градиво

2) непостојање наставничких факултета

3) одељења са 30 ђака

4) бесмислене и неделотворне казнене мере за непожељно понашање ђака

5) игнорисање наставника при осмишљавању реформских корака

6) непостојање јасних циљева и визије развоја просветног система

7) милион наставних предмета

8) изостанак хоризонталне повезаности наставних садржаја

9) школе без ограђених школских дворишта

10) небезбедно окружење за ученике, али и за наставнике

11) лисната теста по киосцима око школа, уместо школских кантина

12) повећање бодова на малој матури у корист завршних испита, уместо озбиљне ревизије основношколског образовања

13) до крајњих граница маште широко постављен Правилник о систематизацији радних места, због ког најквалификованији никако да стигну до радног места у школском систему

14) законска могућност да вишак из било које области државне службе може да се удоми у школи, као сабирном центру...

Да ли да наставим?
Има ли пет ствари на које можемо да укажемо и поносно изјавимо - ево, ово је промењено и одлично је?
Добро, 'ајде, има ли две ствари?
А једна?
Фртаљ једне?


И на крају, оно над чим би се у земљама Европске уније згрозили, згадили, због чега би министар летео из фотеље, а можда би се и Влада уздрмала:

Замислите да у једној аустријској, шведској, финској школи министар нареди да директор школе буде особа за коју постоји омање брдо документације о пропустима у раду, омаловажавању ђака, родитеља, колега! И то, онај исти министар који по новинама и телевизијама месецима наглашава колико је личност директора од највеће важности за добро функционисање школе. Замислите да у земљама Европске уније устане читав колектив уз подршку родитеља, јасно каже да нека особа нема квалитете потребне за управљање школом, а да министар сместа не долети у ту школу и испита у чему је проблем. Замислите да у некој земљи школа стане због законских пропуста, неспровођења процедура, пропуста министра лично, а да министар лично о свему томе ћути и прави се блесав.

Зато, Европска унијо, ниси нам по мери.
Ајде ти лепо својим путем, а ми са Шарчевићем на челу колоне одосмо у Танзанију.
Живот није на конференцији за новинаре на којој министар прича бајке.
Живот је у српским школама, државним, које приватник Шарчевић веома успешно урушава, док не остане камен на камену.

А тако није у Европској унији.
Лажете и обмањујете народ.



22.12.2017.

"Брига" о шабачкој деци са посебним потребама

Доношењем новог Закона о основама система образовања и васпитања, постало је јасно да ће се министар питати за све, и да, уместо ка децентрализацији, идемо ка јачању једног центра моћи у сваком смислу. На опаску да је немогуће да министар познаје све кадрове у сваком селу и варошици у земљи, те да је веома ризично да се он лично пита за постављење сваког директора, министар је више пута у телевизијским наступима нагласио да му не пада на памет да злоупотребљава ту законску могућност, и да ће и те како уважавати мишљење школских одбора и наставничких већа. Више пута је тврдио да му овај члан закона пре свега омогућава да реагује уколико се по школама дешава нешто нерегуларно.

Наивни су поверовали.
Просветни радници, иако често јесу наивни, нису му поверовали ни реч.

Једна од првих школа која се нашла на удару и директно осетила последице ових одредби новог ЗОСОВ-а јесте Основна школа "Свети Сава" из Шапца.


ОШ "СВЕТИ САВА", ШАБАЦ

Ова школа је једина установа у Мачванском округу која се бави образовањем ученика са посебним потребама, и то кроз предшколско образовање, основношколско и образовање одраслих. Данас има нешто више од 60 ученика са тзв. комбинованим сметњама, од којих су ментално недовољна развијеност и психијатријске сметње најчешће. Наставно особље ове школе чине високо стручни просветни радници, школовани за рад са децом са посебним потребама - дефектолози, соматопед, логопед, професор за специјалну едукацију и рехабилитацију, професор физичког васпитања и кинезитерапеут, реедукатор психомоторике... Школа постоји четрдесетак година, а од 2005, донацијом Амбасаде Јапана и локалне самоуправе, добија своју зграду.

Постојање овакве школе је од изузетно великог значаја за сваку средину, јер се у њој ради са најосетљивијом групом деце. То су деца којој је очување дневне рутине од изузетне важности, коју промене узнемирују, која регресирају у ситуацијама које одступају од уобичајених. Племенити људи који са њима раде, и који осим стручне оспособљености морају имати и високо изражену емпатију, то одлично знају.

Ти наставници су већ данима у штрајку.
Штрајкују тако што ипак не враћају своје ђаке кућама, већ са њима раде радионичке активности уместо прописаног програма. Покушавају да се изборе за правду не нарушавајући рутину својих ученика и бринући о њиховој добробити.

Због чега су ови наставници приморани на штрајк?

Само и искључиво због демонстрације силе министра образовања, Младена Шарчевића.


ЈЕР МИНИСТАР ЈЕ ТАКО У МОГУЋНОСТИ

Дана 6. новембра 2017. године, претходна директорка школе је поднела оставку, коју је Школски одбор констатовао, и дан касније, након гласања Наставничког већа школе, обавестио Министарство просвете о предлогу кандидата за вршиоца дужности директора око кога су се наставници сагласили.

Након законског рока од осам дана, школа није добила одговор Министарства. Рад школе се ремети уколико нема руководиоца, нема особу која ће потписивати рачуне и организовати наставу и све остале активности школе. Због тога телефонски контактирају са Министарством. По наводима запослених, обављају разговор са Владимиром Коцићем из Одсека за правне послове. Занима их због чега је пробијен рок за постављање в.д. директора и добијају одговор да "још увек није готова листа". О "листи" - мало касније.

Школски одбор, у складу са својим овлашћењима, расписује конкурс за упражњено место директора школе, и спроводи га у складу за законом. На конкурс се пријављује само један кандидат, онај исти за кога се Наставничко веће школе изјаснило, подржало га и предложило за функцију в.д.

Сва конкурсна документација се, у складу са законом, прослеђује министарству.

Тада у школу стиже решење о постављењу вршиоца дужности директора, након што су сви рокови пробијени, након што је свемогући министар лично заказао и није поступио у складу са законом.

Мало појашњење:

По закону кандидата за директора предлаже Школски одбор.
Нема реченице која регулише предлагање вршиоца дужности директора, али се у правној пракси закон "старијег" преноси и на "млађе" у правном смислу.

Уколико би неко помислио да је ова рупа у закону настала случајно, постојање ЛИСТЕ укида сваку случајност.


ФАНТОМСКА ЛИСТА

Како министар просвете, колико год да је свемогући менаџер у образовању (а просветитељ и визионар свакако није), ипак не може да познаје кадрове у сваком граду, варошици и засеоку који има школу, саставио је листу кадрова подобних и погодних за обављање руководећих функција у школама.

Како?

Па сигурно не тако што је школама послао упитнике које су просветни радници попунили, или затражио неке документоване податке о успеху и залагању свих просветних радника, а онда међу њима одабрао најквалитетније.

Да јесте тако поступио, знао би да му се на листи не сме наћи особа коју је поставио за в.д. директора ОШ "Свети Сава" у Шапцу.

Да ли имамо права да сумњамо да је листа сачињена на основу политички обојених предлога који су стигли из страначких канцеларија широм Србије? И те како имамо! А на министру је да ову сумњу развеје тако што ће јавности објаснити критеријуме по којима је та фантомска листа састављена!

Са намером да помогну министру да у њиховом случају не начини огромну грешку, запослени из поменуте шабачке школе су у просторијама Министарства доставили обимну документацију о постављеној в.д. директорки, која недвосмислено показује да таква особа не може руководити школом. Документација је предата на руке бившем посебном саветнику министра, Милошу Благојевићу, који ју је проследио министру. Сада се министар не може позвати на недовољну обавештеност или дезинформисаност. Сада може само да ћути, што и ради.


ЕПИЛОГА НЕМА

У земљи у којој те кадија и тужи и суди, у којој нема независних институција и правне државе, у којој је јако важно демонстрирати силу у једином граду у којем на власти није СНС, могуће је да конкурс спроведен по закону ипак буде оборен. Уколико их буде мрзело да смишљају како то да учине, може и министар по сопственом нахођењу да не призна резултате конкурса ако "утврди" да би постављење одређене особе реметило рад школе.

Е, баш се о томе ради.
Кандидат са фантомске листе ремети рад ове школе. 
У сукобу је са свим запосленима, са многим родитељима, против ње су покретани дисциплински поступци због занемаривања ђака и повреда радних обавеза.

Наставно особље је због именовања Александре Урошевић данима у штрајку.
Штрајкују сви осим особе која је примљена на одређено време, као њена замена.
Сви остали су сложни у штрајку уз огромну подршку родитеља.

Покренута је и петиција против политизације школе и угрожавања њеног рада, коју можете потписати овде. Потпишите је јер просветна власт управо оштри зубе на овој малој школи која је од изузетног значаја за средину у којој ради, а за шта министарство и ову власт није брига. Потпишите је јер се на фантомској листи налази и представник ваше средине. Ставите накратко прст на чело и замислите се над тим ко би то из вашег окружења могао бити. Ако мислите да је најбољи међу вама, немојте потписати, али прво мислите па онда одлучите.

И на крају, не верујте политичарима који се у кампањи сликају с децом.
Њих је за децу најмање брига.
Брига је наставнике ОШ "Свети Сава" у Шапцу, који и док штрајкују не дозвољавају да њиховим ђацима ишта фали!













02.12.2017.

Опростите школама, не знају шта раде

Вршњачко насиље у школама је метастазирало по целој Србији. Вести о иживљавању малолетника над вршњацима више нису спорадичне, већ свакодневне. Најновије говоре о седмацима који у основној школи у Ивањици затварају прваке по тоалетима, гасе светла, терају их да свуку одећу, а онда их фотографишу и уцењују. Говоре и о догађају у Заводу за васпитање деце и омладине у Београду, у коме су "штићеници" силовали "штићеницу" дршком од метле. Наводнике сам ставила јер овде има свега осим заштите.

За то време, на везане наставничке руке додаје се и катанац.
У жељи да будемо најмодернији од свих модерних друштава, појачано водимо рачуна о ненасилној комуникацији. Међутим, уместо да тај напор буде усмерен према ђацима, ми подучавамо наставнике како да буду још "нежнији", јер не дај Боже да неко подвикне и уведе ред. То је тако старомодно и превазиђено.

15.11.2017.

Први пут с Вођом на часу

Насиље у школама је ескалирало.
Знамо. Свима нам је јасно.

Родитељи се жале на непажњу наставника, наставници на родитеље који у школу шаљу децу без кућног васпитања, аналитичари помињу насиље у медијима, огромну медијску пажњу која се посвећује најкрвавијим злочинима, вербално и физичко насиље и вулгарност у ријалити програмима.


12.11.2017.

Драги учениче, не мора тако

Драги учениче (ученице), који си пред странпутицом,


Свакога дана у животу суочаваћеш се са десетинама избора.
Само ће твоја одлука бити шта ћеш изабрати.
И данас сам бираш, а знам да није лако увек изабрати паметно.
Није ни мени.

04.11.2017.

Децу смо упропастили. Шта даље?

Фотографија преузета са Фејсбука



У само два дана доживела сам два шока, као човек, родитељ, просветни радник.

ШОК ПРВИ

На једној групи просветних радника на Фејсбуку, наишла сам на објаву колегинице која објашњава да ће против ње бити покренут поступак јер је ученици дала јединицу. Два пута је прозвала да одговара, ученица је оба пута одговорила са "не знам", и колегиница је уписала јединицу у дневник. По мишљењу психолога школе није смела то да уради, јер се на основу одговора "не знам" не може проценити степен савладаности градива. Узгред, да је ученица остала неоцењена, наставница би морала да пише изјаву о томе зашто није оценила ђака.

ШОК ДРУГИ

Затим сам угледала фотографију објављену на Инстаграму, направљену мобилним телефоном на једном часу у једној основној школи у Обреновцу. На фотографији наставница и ученица стоје испред табле, окренуте леђима. Наставница пише по табли, док ученица у руци држи креду у висини задњице наставнице. Ђак који је фотографију направио и поставио, написао је коментар: "Набићу јој креду у чмар". Не знам да ли је у питању ученик или ученица, али би требало да је дете у питању.

16.10.2017.

Премијери, министри и остале незналице



фото: Блиц

Није мени што Вујовић својевремено није знао како изгледа радно време наставника, него што га Вербић није исправио.

Није мени ни што Ана Брнабић нема појма о чему говори, него што се Шарчевић иза ње задовољно смејуљи.

03.10.2017.

Просветним синдикатима

Поштовани синдикати, тј. синдикалне перјанице,


Благо сваком министру образовања док има вас.

Сведоци смо ваших међусобних оптуживања и препуцавања на друштвеним мрежама.
Главна питања којима се бавите јесу ко је кога први позвао, ко је кога игнорисао, да ли да се ви придружите њиховим акцијама или они вашим, ко је шуровао са министарством а ко није, ко је погрешно одабрао време за неку акцију, чија је акција боље организована, ко користи синдикат само за личну прооцију, ко коме краде чланове, зашто неки организују протесте а неки други излете, ко је оно ономад рекао да ...





За то време, просветни радници имају сасвим другачија питања.

27.09.2017.

ЗОСОВ је мртав, живео ЗОСОВ

Нови Закон о основама система образовања и васпитања усвојен је са само 121 гласом ЗА, на збрзаној, збрчканој, срамотној седници, на којој је расправа била таман какви су и посланици. Министар је пречесто одговарао да ће "та и та питања бити накнадно уређена новим сетом закона", упоредио себе са Доситејем Обрадовићем, мада за тим није било потребе - сличност је тако фрапантно очигледна. Причало се о постављању неког националног оквира на основу кога ће се радити нови програми и планови. Омнипотентни и омнипрезентни министар ће у стилу Супермена из Фекетића бити кадар стићи и утећи и на страшном месту постојати, бар у половини чланова овог закона. Већ ми је жао онога ко ће га наследити.

Млаћење празне сламе постало је национални спорт!
У то име, ево им још мало:



Никоме није пало на памет да позајми идеју од сусједа и ангажује тристотинак наставника са искуством и резултатима, повуче их из наставе на годину дана и препусти им уређење планова и програма.

22.09.2017.

Кад ти музику пушта глуви ди-џеј

Извор: Курир


На дневни ред Народне скупштине Републике Србије стигли су предлози Закона о основама система образовања и васпитања и Закона о високом образовању. Расправа је у току и, нажалост, можемо је пратити у директном преносу. Кажем "нажалост", јер нам на понос свакако није.

Не улазећи у бесмисленост оваквог изборног система, јединствени бирачки списак у коме би покојници, када би се удружили, прешли цензус и имали посланичку групу, или у најнеправеднију предизборну кампању у модерној историји Србије, хајде да само погледамо стварност у Србији данас. О кровном закону који регулише доуниверзитетско образовање одлучиће скупштинска већина која представља антипод суштини образовања.